impel [ɪmˈpel] v (-ll-) (formal) түрткі болу, мәжбүрлеу, итермелеу, міндеттеу ¨~ sb to do sth He felt impelled to investigate further. – Ол одан әрі тергеу жүргізуге/мәселені қарауға өзін міндетті сезінді. ¨~ sb (to sth) There are various reasons that impel me to that conclusion. – Менің осы қорытындыға келуіме мәжбүр еткен/итермелеген (әр)түрлі себеп бар.