shackle​ [ˈʃækl] A.n кісен, бұғау ♦(ауысп мағ) a country struggling to free itself from the shackles of colonialism – отаршылдық/ колониализм бұғауынан азат болу үшін күресіп жатқан ел B.v (біреуді) кісендеу, кісен салу, бұғаулау be d (to smth) The hostage had been shackled to a radiator. – Тұтқынды батареяға/ радиаторға кісендеп тастаған. The prisoners were kept shackled during the trial. – Сот кезінде сотталушылар кісендеулі болды. ♦(ауысп мағ) She is opposed to shackling the press with privacy laws. – Ол баспасөзді оңашалық заңдарымен (законы о неприкосновенности частной жизни) бұғаулауға қарсы.